Tokom ovako visokih temperatura, od izuzetne važnosti je pravilna i redovna hidratacija. Osećaj žeđi, ređe mokrenje i blage glavobolje samo su neki od simptoma koji ukazuju na dehidrataciju organizma. Tokom visokih temperatura, sunčanica predstavlja jednu od najčešćih dijagnoza, pa je zbog pojačanog procesa znojenja u toplijim danima neophodno unositi više tečnosti nego u hladnijim mesecima. Voda čini više od 70 odsto ljudskog organizma i zato je njen unos ključan za očuvanje zdravog metabolizma i normalnih fizioloških funkcija. Pored sunčanice, dehidratacija se češće i lakše javlja kod različitih bolesti i stanja organizma kao što su dijabetes, neadekvatna primena diuretika, odnosno lekova koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega, opekotine većeg stepena, infekcija organskih sistema, ali i u trudnoći ili usled pojačane fizičke aktivnosti.
Dr Luka Latinkić iz MediGroup sistema objašnjava da se adekvatnom konzumacijom vode obezbeđuje unos brojnih elektrolita poput kalcijuma, magnezijuma i fluora.
„Optimalna hidriranost održava gustinu krvi normalnom, čime se potpomaže protok krvi i prenos hranljivh materija i kiseonika do ćelija. Pored toga, dovoljan unos tečnosti omogućava lakše varenje i olakšava probavu, poboljšava bubrežnu funkciju, pomaže u očuvanju kose i kože, poboljšava elastičnost zglobova, kontroliše metabolizam kalorija, ali i ubrzava regeneraciju mišićnih vlakana “, otkriva dr Latinkić.
Ljudsko telo gubi vodu tokom dana najviše putem procesa znojenja i mokrenja, a kako bi se omogućila dobra hidriranost, potrebno je obezbediti ravnotežu između unosa i gubitka vode.
„Znake umerene dehidratacije koji se manifestuju kroz osećaj žeđi i osećajem opšte slabosti, ali često i bez nekih drugih specifičnih tegoba pacijenti često ignorišu. Ako se ne na vreme ne uoči uzrok, dolazi do nešto intezivnijh tegoba – najčešće ređeg mokrenja, tamnijeg urina jakog mirisa, suvih usta i ispucalih usana. Ukoliko pak dođe do izražene dehidratacije ona se manifetuje padom pritiska, oskudnim (često i odsutnim) mokrenjem i u ekstremim situacijama promenama u ponašanju i gubitkom svesti, kada je indikovana intravenozna primena tečnosti, odnosno infuzija. Ova terapija primenjuje se i ukoliko osoba nije u mogućnosti da nadoknadi gubitak tečnosti unosom tečnosti na usta, usled besvesnog stanja, teških povreda, određenih psihijatrijskih poremećaja, ali i malignih bolesti, posebno ORL regije“, dodaje dr Latinkić.
Dehidratacija može nastupiti i u posebnim stanjima organizma kod ljudi koji su inače zdravi, nezavisno od spoljašnjih klimatskih uslova, kao na primer prilikom pojačane fizičke aktivnosti, pa tako sportisti gube velike količine elektrolita koje ne mogu da nadoknade samo unosom vode, jer ona u svom sastavu nema optimalnu količinu elektrolita i kvalitativni odnos, ili u trudnoći kada majka unosi tečnost i za plod.
„Tokom fizičke aktivnosti neophodno je postići odgovarajuću hidriranost zbog regulisanja temperature tela, rada srca, očuvanja krvnog pritiska i cirkulacije, regulisanja rada mišića, rada gastrointestinalnog sistema, ali svakako i očuvanja mentalnog rasuđivanja. Takođe buduće majke od prvog dana potvrđene trudnoće treba da vode računa o unosu tečnosti i načinu ishrane jer je za razvoj ploda od vitalnog značaja optimalna hidriranos. Prema tome, u slučaju gubitka vode, nezavisno od uzroka, neophodan je savet lekara opšte medicine koji će na osnovu opšteg stanja trudnice i uz eventualnu konsultaciju kolege specijaliste ginekologij,e odrediti količinu i način nadoknade tečnosti “, naglašava dr Latinkić.
Voda se može nadoknaditi kroz hranu i napitke, a istraživanja pokazuju da od ukupnog unosa vode, 20 do 30 odsto potiče od hrane, dok oko 70 odsto dolazi iz napitaka. Osim vode, organizam se može hidrirati i drugim napicima poput čajeva i/ili pića obogaćenih elektrolitima. Takođe tečnost može da se nadoknadi i sokovima, ali zbog velike količine veštačkih zaslađivača, sokove treba izbegavati. Izuzetak predstavljaju alkoholna pića koja mahom deluju poput diuretika (izlučuju vodu iz organizma).
„Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od zdravstvenog stanja, telesnih aktivnosti i vremenskih uslova. Količina vode koja nam je potrebna zavisi od naše težine, a usvojeno je pravilo da se količina potrebnog dnevnog unosa tečnosti bazira na principu 40ml vode po kilogramu telesne težine i tog pravila se treba pridržavati na primer u trudnoći - što je trudnoća „zrelija“ unos tečnosti se proporcionalno telesnoj težini menja“, zaključuje dr Latinkić.
Ultrazvučna dijagnostika i laboratorijske analize po promotivnim cenama do 15. jula 2023. u MediGroup Domovima zdravlja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, poliklinikama u Zemunu i Borči, kao i svim Medilab i Konzilijum laboratorijama. Više informacija na www.medigroup.rs.
