Iako je samo detaljnom analizom moguće proveriti pravi sastav meda, postoje i neki testovi koji pomažu odgonetnuti poreklo ovog najprirodnijeg izvora zdravlja.
1. Čitanje sastava na poleđini tegle meda prvi je korak koji pomaže u odabiru kvalitetnog čistog meda koji u sebi ne sadrži aditive. Naime, proizvođači moraju naznačiti sastav meda i njegov postotak u količini.
2. Prirodni med nije lepljiv, testiranje je moguće ako malo meda protrljate između prstiju, pravi med trebao bi se upiti u kožu. Ako masa trljanjem postaje lepljiva, znači kako takav med sadrži šećer ili zaslađivače.
3. Nekoliko kašičica meda stavite u posudu i potom ga zagrejte na visokoj temperaturi u mikrotalasnoj rerni. Pravi će se med karamelizovati, dok će lažni postati penast i prepun mehurića.
Moćan med koji leči i kada antiobiotici ne mogu: Rešite se upale, astme, psorijaze!
4. Nekoliko kapi meda na papirnatom ubrusu takođe otkriva čistoću sastava, naime ako med nakon nekog vremena ne probija papir, znači da je čist. U protivnom, onaj koji sadrži vodu u svom sastavu probiće papir nakon samo nekoliko sekundi. 5. Trik kojim se pčele služe u obrani od nepoželjnih gostiju u svojoj košnici, kao što su mravi, siguran je test na ispravnost meda. Zato jednostavno malo meda treba staviti u blizini mrava, ako je prirodan, mravi će ga zaobići. 6. Voda pomešana sa čistim medom najlakši je indikator sastava meda, naime čisti med će se u vodi zgrudvati i pasti na dno čaše, dok će se lažni početi otapati.
7. Bockanje u ustima i osećaj spaljenog jezika uzrokuje čisti prirodni med, dok lažni nema takav učinak na nepce. 8. Med namažite na parče hleba, ispod čistog hleb će postati tvrd, dok će lažni navlažiti površinu, naravno zbog količine vode u svom sastavu. 9. Pomešajte malo meda sa žumancetom. Ako je med čist, kada istučete žumance, izgledaće kao da je kuvan. 10. Čisti med s vremenom se kristalizira, lažni i nakon dužeg pohranjivanja zadržava tekući sastav poput sirupa.
