Prehlade, virusi, umor, ali i sezona gripa među najvećim su naučnim“strahovima” u zimskim mesecima. Glavni uzrok bolesti leži u oslabljenom imunitetu i usporenom metabolizmu. Ali, nedostatak kretanja, teška zimska ishrana, premalo svežeg voća i povrća i boravak u zatvorenom takođe su razlozi porasta broja obolelih od prehlade ili gripa.
Pad imuniteta – Većoj učestalosti akutnih bolesti tokom zime u prilog ide i duži boravak u zatvorenom prostoru, stoga su fizičke aktivnosti, kao i u svim ostalim godišnjim dobima, vrlo važne za sve generacije, a posebno za decu i mlade.
Beli luk i med: Jak imunitet za celu zimu!
Dosta tečnosti – U sezoni gripa važno je provoditi vreme na svežem vazduhu i izbegavati zatvorene prostore u kojima boravi veći broj ljudi. Lekari savetuju i pojačane higijenske mere, poput pranja ruku koje treba biti vrlo temeljno (sapunom oprati prostore između prstiju, koji ponekad mogu ostati prljavi), ali i kulinarske, kao što su duže kuvanje svežih namirnica i temeljno ispiranje voća i povrća, u čijem čišćenju može pomoći i soda bikarbona (u malim količinama). Zimsku ishranu svakako treba obogatiti voćem i povrćem, odmarati se i spavati, unositi dovoljno tečnosti za podsticanje metabolizma i probave. Osim vode, za hledne dana idealan napitak su i čajevi, koji, obogaćeni limunovim sokom i medom, telu osiguravaju čišćenje i bolju probavu. Uprkos ovim savetima koji vrede za sve, posebno oprezni moraju biti srčani bolesnici, osobe sa hroničnim oboljenjima, starije osobe i mala deca. Svi oni bi trebalo da se posavetuju sa doktorom o dodatnim merama opreza pre samog dolaska sezone gripa krajem decembra i početkom januara. I stres je jedan od snažnijih činioca koji utiču na padanje imuniteta. Stres je povezan s užurbanim životnim stilom, nepravilnom ishranom, nedostatkom fizičke aktivnosti, ali i problemima emocionalne prirode. Izbegavanje negativnog učinka stresa moguće je uz kretanje i vežbanje, praktikovanje opuštajućeg hobija, kvalitetan odmor, provođenje vremena u prijatnom društvu.
