Ovaj dan se od 2008. godine obeležava na inicijativu tada 9 godišnje devojčice iz Kanade koja je zbog usamljenosti i nerazumevanja želela da pokaže da nije drugačija od ostalih zato što je obolela od epilepsije. Danas, u svetu oko 50 miliona ljudi ima epilepsiju, i ona je četvrti najčešći neurološki poremećaj na svetu. Procene su da u Srbiji epilepsiju ima oko 70.000 ljudi.
Epilepsija je neurološki poremećaj koji karakterišu ponovljeni epileptični napadi koji nastaju zbog iznenadnih, neuravnoteženih električnih impulsa u mozgu koji na kratko mogu da dovedu do poremećaja svesti, pokreta ili osećaja.
Nemanja Simeunović, predsednik Centra za obolele od epilepsije prvi napad imao je u 17. godini, od tada je na terapiji antilepticima, a operativni zahvat imao je pre 8 godina i danas živi bez simptoma.
„Centar za obolele od epilepsije osnovan je sa ciljem razbijanja stigme i kod samih pacijenata, ali i u celokupnom društvu. Od 2021. godine, u istom cilju redovno obeležavamo Ljubičasti dan aktivnostima koje su usmerene na edukaciju i otvaranje važnih tema za obolele. Moram da napomenem da je Ljubičasti dan samo deo naših kontinuiranih aktivnosti kako bi se o epilepsiji više govorilo, pa tako širom Srbije, naši članovi održavaju redovne obuke na temu kako pomoći osobi sa epileptičnim napadom i to radimo u saradnji sa osnovnim i srednjim školama“ – istakao je Nemanja Simeunović, predsednik Centra za obolele od epilepsije.
Nemanja je jedan od preko 200 pacijenata kojem je uspešno obavljen operativni zahvat. Za sada se ova metoda u našoj zemlji obavlja jedino u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije, čiji su zaposleni obučavani u inostranstvu za korišćenje naprednih tehnika i dijagnostike koja je preduslov operativnog lečenja. Doc. dr Aleksandar Ristić, sa Klinike za neurologiju UKCS i predsednik Srpske lige za borbu protiv epilepsije ističe da se epilepsija u Srbiji pre svega leči lekovima, pri čemu Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva preko 10 različitih antiepileptika.
„Terapija antiepilepticima u preko 70% slučajeva daje mogućnost potpune i dugoročne kontrole epileptičnih napada. To je izvanredan rezultat. To su pacijenti koji su potpuno ravnopravni činioci društva jer nemaju bilo kakve suštinske limite“ – ističe Ristić.
U otprilike 50% slučajeva uzrok epilepsije nije poznat. Iako uzroci nisu u potpunosti jasni, mogu da uključuju genetske faktore, povrede glave, moždane udare, infekcije ili izloženost toksinima, abnormalnosti u razvoju mozga ili različite metaboličke poremećaje. Epilepsija nije zarazna, i u najvećem broju slučajeva se ne pogoršava sa protokom vremena.
Imajući u vidu činjenicu da 1 od 100 osoba ima epilepsiju, velika je verovatnoća da svako od nas poznaje osobu koja boluje od epilepsije. Epileptični napad i njegovo ispoljavanje često nisu socijalno prihvatljivi i izvor su predrasuda prema obolelim od epilepsije što sve otežava funkcionisanje ovih pacijenata.
Strah, predrasude, nerazumevanje i diskriminacija vezana za epilepsiju često utiču na kvalitet života ljudi koji boluju od ove bolesti i njihove porodice. Zato je ključno podići svest o životu osoba sa epilepsijom, jer u velikoj većini slučajeva mnogo teže pada stigmatizacija nego sama bolest. Edukacija i razumevanje su ključni, a obeležavanje Ljubičastog dana, jedan je od načina da se pruži podrška onima koji žive sa njom.
Centar za obolele od epilepsije, sada već tradicionalno, u saradnji sa Gradskom opštinom Zvezdara i Srpskom ligom za borbu protiv epilepsije, i uz podršku kompanije Alkaloid u Srbiji, organizuje manifestaciju Ljubičasti dan, kojom se obeležava Svetski dan osoba sa epilepsijom. Na centralnoj manifestaciji u gradskoj opštini Zvezdara, eminentni neurolozi, oboleli od epilepsije i njihove porodice još jednom će pokušati da podignu svest svesti o epilepsiji, kao oboljenju koje se, uz adekvatan tretman, uspešno može lečiti i značaju inkluzije i nestigmatizovanja ljudi kojima je u nekom trenutku života potrebna pomoć i razumevanje okoline. Tokom dana, na platou ispred zgrade opštine Zvezdara, predstavnici Centra za obolele od epilepsije, razgovaraće sa građanima, odgovarati na pitanja u vezi sa epilepsijom i deliti materijal sa savetima kako pomoći i pravilno postupiti ako neko u vašem okruženju doživi epileptični napad.
Prva pomoć pri epileptičnom napadu
Epileptični napad onima koji mu prisustvuju može da deluje vrlo dramatično. Tokom najprepoznatljivijih napada telo se ukoči, udovi počinju ritmički da se trzaju. Uz to, osoba u toku napada može da ima i penu na ustima.
Zbog toga se svedoci napada često uspaniče i prave greške koje otežavaju oporavak osobi koja doživljava napada.
Evo kako pravilno postupiti:
• Budite pribrani – ostanite uz osobu koja je doživela napad
• Posmatrače držite po strani
• Obratite pažnju na vreme trajanja napada
• Sprečite povređivanje – uklonite sve tvrde predmete iz okoline
• Stavite nešto mekano ispod glave osobe koja doživljava napad
• Otkopčajte ili popustite tesnu odeću
• Ne sputavajte pokrete osobe koja ima napad
• Ne stavljajte ništa u usta toj osobi
• Osobu lagano okrenite na levu stranu; čim bude moguće pomozite sa disanjem
• Uspostavite komunikaciju kako biste se uverili da se osobi zaista povratila svest
• Umirite i ohrabrite osobu
• Ne dajte joj da pije vodu, tablete ili da uzima hranu dok potpuno ne povrati svest i kominukaciju
• Ostanite pored osobe dok se ne oporavi (5 do 20 minuta)
Pozovite hitnu pomoć na 194:
• Ako napad traje duže od 2 minuta ili ako se ubrzo ponovi
• Ako osoba ne dođe svesti u roku od minuta po završetku napada
• Ako se napad dogodi u vodi
• Ako se osoba povredi
• Ako je osoba trudna ili ima dijabetes
