Ceo svet zna ko je bio Pablo Eskobar, hladnokrvni ubica, terorista, trgovac kokainom... spisak je dugačak ali sve u svemu jedan opasan čovek. Međutim za svoju porodicu, Pablo je bio samo brižni muž i otac.
Ali ko je bila Marija, žena koja je ostala uz Pabla i beskrajno ga volela do smrti.
Marija Viktorija Henao je bila supruga Pabla Eskobara sve do 1993. godine, kada je kolumbijski narko-terorista ubijen od strane organa reda na krovu jedne zgrade u Medelinu.
Kada je imala 13 godina, Marija je upoznala Pabla preko svog brata Karlosa, koji je navodno radio za Pablov kartel u Medelinu. U to vreme, narko-bos je bio u usponu i tek se pročulo za njega, pa se Karlos nadao da će Pablo biti njegova karta za uspeh.
Već pri prvom susretu, osvojio je njeno srce svojim šarmom i velikodušnošću, obasipao ju je pažnjom, poklonima i muzikom, najboljom u Kolumbiji, pevao joj je romantične balade dok joj se udvarao. Marija se osećala kao princeza iz bajke i bila je uverena da je udaja za Pabla, koji je tada imao 26 godina jedina ispravna. S druge strane njen otac se nije slagao sa ovim brakom, jer je znao za Eskobarove mahinacije u poslovanju sa drogom i mislio je da će Marija biti "usisana" zajedno sa njim u celu priču. Marija nije marila i nikoga nije slušala, volela je svog muža i poklonila mu svoje srce i poverenje.
Godinu dana kasnije, sa 16 godina, rodila je njihovo prvo dete, Huana Pabla Eskobara. Nažalost, u to vreme Pablo je počeo pokazivati i drugu stranu sebe. Sa malim detetom, Marija je morala da se pomiri sa Pablovim raskalašnim ponašanjem i velikom upotrebom droga.
Međutim ona do dana današnjeg insistira na tome da su je držali u mraku o nezakonitim aktivnostima njenog supruga. Kaže kako je prvi put saznala za posao sa drogom tek kada je Pablo priveden. Tada je ušla u njihovu spavaću sobu nakon što su ga policajci uhapsili, a na krevetu je bio veliki kofer koji kada ga je njen muž prevrnuo prelivao se gotovinom i ispale su 3 velike kese pune belog praha.
Dakle, da li je Marija bila iskrena u svojoj tvrdnji ili je pokušavala da izbegne zatvor nije sigurno, neki kažu da je bila lakoverna devojka koja nije znala da je njen „šarmantni princ“ kriminalac. Drugi pak tvrde da je znala u šta se upušta i da je godinama kasnije, kada je bila starija, već bila zavisna od raskošnog načina života i nije mogla jednostavno da ode. Šta je istina, samo Marija zaista zna. Ali jedno je sigurno, došlo je vreme kada više nije mogla da ignoriše i previdi „posao” svog muža. Pred kraj, kada su Marija i njena deca hteli da posete Eskobara, članovi kartela su im vezivali oči i na taj način ih dovodili do sigurne kuće u kojoj se on skrivao. Tokom ovog opasnog perioda koji je doveo do Pablove smrti, njegova žena je živela u stalnom strahu da će je ubiti jedan od neprijatelja njenog muža.
Nakon Pablove smrti, Marija Eskobar i njena porodica su se sakrili. Promenila je ime u Marija Izabel Santos Kabaljero i jedno vreme niko nije znao gde su. Kako su godine prolazile, a ostatak Kolumbije nastavljao sa svojim životima, Marija je počela da oseća da je bezbedno da se vrati u svoju domovinu. Onda, jedne noći 1999. godine, policija je putem anonimne dojave saznala gde ona živi u Argentini. Cela porodica privedena je i optuženi su za krađu i pranje novca. Posle 15-mesečne istrage, zaključeno je da nema dovoljno dokaza koji bi podržali optužnicu. Provela je 4 godine u zatvoru pre nego što je konačno puštena na slobodu 2005. godine nakon čega je napravila dom za sebe i svoju porodicu u Buenos Ajresu.
Njena knjiga "Gospođa Eskobar: Moj život sa Pablom" osvetljava nam njenog zloglasnog muža i njenu vezu sa njim. Povodom knjige ona je rekla: „Postoji mnogo mišljenja oko mog života od strane ljudi koji ne znaju ništa o meni, prema tome mislim da je moja dužnost prema svojoj deci da saznaju moju stranu priče. Takođe želim da moj šestogodišnji unuk zna šta se zaista dogodilo." Upitana zašto je do kraja ostala sa Eskobarom ona je otkrila da je podnosila afere, usamljenost, poniženja, uvrede, laži i pokušaje otmice svoje dece zato što ga je volela iznad svega. Takođe to povezuje i sa tim što je odgajana u muškoj šovinističkoj kulturi u kojoj su žene pratile svoje muževe bez pitanja. Dodaje i da se plašila da će je Eskobar povrediti ako ga ostavi.
I nakon svih ovih godina Marija ističe da joj je teško da pomiri ljubav koju oseća prema Pablu Eskobaru sa užasnim stvarima koje je on učinio, te da oseća ogromnu tugu i sramotu zbog bola koji je njen muž naneo ne samo porodicama svojih žrtava, već i celoj zemlji Kolumbiji i javno se u njegovo ime izvinila.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
