Naša zemlja ima jednu od vodećih pozicija, kada su u pitanju maligne bolesti. Najučestaliji oblik karcinoma kod nas je rak pluća, koji je ujedno i jedna od najopasnijih i najsmrtonosnijih. Naime, samo u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji je zabeležen značajan porast broja obolelih od ove bolesti za 27 odsto.
Veliki broj pozntih ličnosti preminulo je upravo od ove opake bolesti, a među njima su Masimo Savić, Zoran Kalezić, Oliver Dragojević, Usnija Redžepova, Divna Karleuša i drugi.
Masimo Savić saznao je da boluje od karcinoma pluća samo dva meseca pre smrti. Pevač je preminuo u 61. godini od karcinoma pluća, a iza njega je ostao bogat umetnički rad i njegov "mali krug velikih ljudi"
Zoran Kalezić o lečenju opake bolesti pričao je na poseban način, ističući da lekarima prepuštao da ga leče, a njemu je dušu ispunjavala muzika. Pevač je uvek isticao da je svestan težine bolesti koju ima, kao i da mu se bliži kraj. Preminuo je nakon duge i teške borbe u 73. godini.
Jednom od najpoznatijih hrvatskih pevača, Oliveru Dragojeviću, takođe je ova bolest prekinula život. Naime, on je preminuo u 71. godini života, tačno godinu dana nakon što mu je dijagnostikovan rak pluća. Iako je odmah krenuo s hemoterapijom, njegovo stanje nije išlo na bolje.
"Dane provodim kod kuće gde sviram i pevam. Znate, ujutro ustanem, uzmem gitaru i počnem svirati, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao jednu vrstu rekreacije', izjavio je slavni pevač par meseci pre nego što je preminuo, pa dodao:
"Da ne moram ići na hemoterapije, mislio bih da nemam ni jednu tegobu. Naravno, lekove pijem i sve onako kako mi je propisano. Kada ne idem na hemoterapije, volim doći u vikendicu u Veloj Luci gdje obožavam svirati i pevati. To me jedino ispunjava u ovim danima. Strašna je stvar kada bolest napadne čoveka, ali ako se borite, uglavnom dobijete bitku.".
Pevačica Usnija Redžepova više od tri godine bolovala je od raka pluća, a svoje poslednje dane provela je u Kliničko-bolničkom centru u Beogradu. Kako se pisalo, pevačica se svakodnevno borila s neizdrživim bolovima. Usnija je preminula 1. oktobra 2015. godine.
Faktori rizika i simptomi bolesti
Bolest je vrlo podmukla. Ima naglašenu sklonost ka brzom širenju (metastaziranju) u okolna tkiva i druge delove tela, ali bez ranih simptomatskih signala. Kada se dijagnostikuje, često već ima udaljene metastaze.
Rak pluća je na globalnom nivou, vodeći maligni uzrok smrtnosti muškaraca, kod kojih je 4 puta zastupljeniji i treći uzrok smrtnosti kod žena, posle raka dojke i kolorektalnog karcinoma. Plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, te je starosni vrhunac oboljevanja u sredovečnom dobu, između 40 i 60 godina.
Prema podacima SZO iz 2012. godine, rak pluća je dijagnostikovan kod 1,8 miliona ljudi u svetu, a umrlo ih je 1,6 miliona. Brojke vrlo variraju od zemlje do zemlje, sve u zavisnosti od raširenosti navike pušenja.
NE PROPUSTITE
Srbija je u vrhu zemalja sa brojem obolelih, što je upravo u vezi sa pušenjem. Vojvodina, na primer, sa populacijom od oko 2 miliona stanovnika, mesečno registruje 150 novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronha.
Podaci o incidenci raka pluća variraju i kroz vreme, sve u korelaciji sa pušenjem industrijskih cigareta, pa se ta raširena navika zato smatra najvećim faktorom rizika za razvoj raka pluća. Upozorenje se odnosi i na pasivno pušenje, jer se među obolelima uvek nađe određeni broj osoba koje nikad nisu pušile, ali su godinama bile izložene duvanskom dimu pušača.
Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti. Stres je, prema rečima prof. Sečen, veoma značajan faktor rizika.
U ranoj asimptomatskoj fazi razvoja raka pluća, kada lečenje može biti najuspešnije, najveći broj slučajeva karcinom abronha otkriva se slučajno.
Alatmantniji, specifični simptomi, kao što su uporan i neuobičajen kašalj, izmenjen "pušački" kašalj, ili krv u iskašljavanju (hemoptizije), otežano disanje i bol u grduima, javljaju se tek kada je bolest već poodmakla.
Gubitak apetita, malaksalost, gubitak telesne mase i depresija, simptomi su opšteg tipa kojima pacijenti ne pridaju veću pažnju, o obzirom na to da se javljaju i u mnogim drugim stanjima.
Ukoliko se pak jave bolovi u koštano-zglobnom sistemu, a posebno kad pacijent sa faktorima rizika ima bol u ramenu, odmah treba rendgenski snimiti pluća.
