Karla Kuzle već 20 godina živi sa pranoidnom šizofrenijom, a svoju priču podelila je sa portalom Index. Njene reči prenosimo u celosti:
"Nikad nisam pila alkohol, nisam pušila, nisam koristila narkotike. Sa 16 godina su počele prve prisilne misli. Stalno sam imala osećaj da na jedno uho čujem Boga, a na drugo đavola kako se svađaju u mojoj glavi i jako sam se bojala.
Imam 45 godina, supruga sam i ćerka, pravnica i spisateljica i osoba koja boluje od paranoidne šizofrenije.
NE PROPUSTITE
Bila sam nadprosečno inteligentna devojčica koju su hteli upisati u školu sa 5 godina. Srednju školu sam završila sa prosekom 5,00, bila sam jedinica koja je živela u skladnoj porodici, sve je bilo idealno.
Ali sa 16 godina su počele prve prisilne misli. Roditelji su brzo primetili da nešto nije uredu i brzo smo potražili pomoć. Odmah se počelo sa intenzivnom psihoterapijom i sa medikamentozom, ali nije bilo pomoći. Sve je kulminiralo 2000. godine kada sam u bolnici primila 7 elektrostimulacija od kojih sam zaboravila godinu dana pre i godinu dana posle, ali da li mi je to pomoglo teško je reći.
Bolest je bila sve gora i gora. Mozak mi se raspadao na komadiće. To nije bolest koja prođe za nedelju dana, mesec, dva, to su hospitalizacije koje traju mesecima.
NE PROPUSTITE
U početku počinju neka čudna razmišljanja, uverenja, kod mene se pojavio veliki verski fanatizam. Mislila sam da sam posebna jer se Bog i đavo svađaju u mojoj glavi....
Planirala sam biti profesorka na fakultetu, osvojiti Nobelovu nagradu za književnosti - ništa od toga nisam uspela. Sada sam srećna kada se probudim kod kuće, a ne u bolnici.
Sada živim mali život, ali srećan. Moje stanje sada se zove remisija i ja nekoliko godina nisam bila hospitalizovana. Edukujem se i radim na tome da ljudima približim stanja kroz koja prolaze ljudi sa mojom bolesti. Imam supruga koji mi je velika podrška. Zajednički smo zaključili da nemamo zajedničke dece kako naša deca ne bi bila bolesna....," ispričala je Karla za Index.hr
Karla danas ima za cilj da ljudima objasni koliko je važno lečiti psihičke bolesti i da pokaže da život može biti normalan, samo ako se osoba bori.
