Veliki broj zdravstvenih problema vezuje se upravo za nezdravi stil života. Istovremeno se, kao kontrateža, pojavljuje trend heltizam (healthism), koji zastupa odricanje od svih nezdravih navika.
Svet je „inficiran“ kulturom heltizma, novom sociokulturološkom revolucijom koja će promeniti stare navike.
Preventivna medicina, organska ishrana i urbano baštovanstvo, homeopatija ili popularizacija istočnjačkih tehnika meditacija, ukazuju da heltizam ne predstavlja samo prolazni fenomen, već životni režim velikog dela zapadnog društva.
Iako su društvene mreže preplavljene storijima sa intenzivnih personalnih treninga, slikama aranžmana hrane bez glutena, mesa i grickalica, čini se da sam heltizam nije stvar trenda ili povremeno modernog komada koji „izvlačimo“ iz ormara kada ponovo postane aktuelan. Naprotiv, heltizam se nametnuo kao imperativ kom se ljudi danas okreću u potrazi za oslobođenjem od štetnih navika.
Veruje se da je „era“ heltizma započela 1980. godine, objavljivanjem sada već čuvenog eseja političkog ekonomiste Roberta Kraforda, „Healthism and the medicalization of everyday life“.
Ipak postoje uverenja da heltizam jednostavno nema odgovor za sve štetne navike, jer primera radi pored sveprisutne pomame za usvajanjem i praktikovanjem zdravijih stilova života zvanična statistika Svetske zdravstvene organizacije ukazuje na to da trenutno u svetu ima više od milijardu pušača i da taj broj ne opada. A pušenje se svakako nalazi na samom vrhu liste nedozvoljenih navika. Iako zvuči kontradiktorno, deluje da se ovom trenutku upravo najveći među proizvođačima cigareta, Filip Moris, pridružio ovom pokretku svojom ’Unsmoke’ kampanjom koja poručuje – ako ne pušiš, ne počinji; ako pušiš prestani, ako ne prestaješ promeni.
Dok su i najliberalniji predstavnici heltizma oštri protivnici duvanskog dima, nezdrave hrane, sunčanja u podne i ostalih loših navika, polako postaju svesni da se mora pristajati na kompromise, jer posle vekova promocije poročnosti, „ozdravljenje“ mora biti postupan proces.
