Mladost,lepota,zdravlje...kratko traje.Sve nas ceka starost.Moze da bude duga,bolna i puna patnje,ali i radosti.Kako mi nekom pruzimo ruku sada,mozda,kazem MOZDA ce nasa strost biti lepsa i bolja.Vreme u kome zivimo (ratovi,izbeglice,male plate,mnogo ljudi bez posla,bolesti ..),sve ljude tera na borbu za sopstveni opstanak,vise niko ne brine i neinteresuje se za onog drugog.Svako se bori za svoje mesto pod suncem.Zaboravljamo na rodielje,cak i svoju decu,zaboravljamo na lepe manire,lepu rec ili pomoc bolesnima.Zaboravljamo ma mnoge stvari,ali zato imamo vremena za :mobilne telefone,facebook,virtuelne prijatelje i ko zna sta vec.A samo treba da pogledamo oko sebe.Vecina verovatno ne zeli da zna sta ima oko sebe,e onda dolazi do onog :Kako ti nekome,tako ce neko i tebi.Madam se boljem.Treba da budemo bolji.Zbog nase dece i njihove dece.Brobajte.Lepo je sacekati duboku starost sa malo ljubavi.

Moja majka je stalno racunala na ovo. Od najranije mladosti govorila mi je "kad ti budes imala svoju decu, razumeces". Ova sentenca joj je koristila svaki put kada sam ja postavljala pitanje oko nekih njenih odluka. Drugim recima, nije zelela da me cuje, nije htela ni da porazmisli o mojem pogledu na stvari, pa se krila iza tih nerealnih prica i vrlo cesto pretnji. Pogotovu se u pubertetu stvar zaostrila posto sam tada pocela da se borim za svoje mesto pod suncem.
Epilog?
Moj odnos sa mojom decom je drugaciji od onoga koji su moji roditelji imali sa nama. Vodila sam racuna... Uvek sam slusala sta imaju da kazu, nikad im nisam izgovorila one cuvene "Zato sto ja tako kazem" ili "Dok si u mojoj kuci i jedes moj hleb, mene ces da slusas". Uvek sam bila za pricu. Bila sam spremna da priznam da nisam u pravu i da se izvinem za nacinjenu gresku. Nikada mi nije bilo tesko da kazem "mislim da sam pogresila", "mozda nisam morala tako da reagujem" ili "izvini, nisam bila u pravu". Nista od ovoga moji roditelji nisu meni rekli, NIKADA.
Prema tome, moj odnos sa mojim roditeljima i moj odnos sa mojom decom je znacajno drugaciji. Ta prica "vratice ti se"je manipulativna taktika da se stoka drzi u toru.
Ako u svoju decu usadjujes osecaj da su nebitni, naravn da ce to doci na naplatu. Zato sto si takav bio prema deci, a ne prema roditeljima.

A gde je u prici snajina mama? Kako to uvek mame sinova treba da budu negovane i pazene i to uvek od strane snajke, a koliko je zetova zivelo u kuci sa tastovima i tastama brinulo o njima?

Kakva glupa prica.Pa i roditelji se mnogo ogrese o decu i nikom nista

Imate previše glupih priča
Ovo je jedna od najglupljih
Možete vi bolje

Neko reče - druga strana priče. A šta kada je majka, sa kojom živiš u zajednici, maliciozna, svaku lošu situaciju dodatno pogorša, kada je ironična, bez svesti o svojoj ulozi, pomoći koju bi mogla da pruži... hoće li mi se vratiti ako ne dopuštam majci da me psihički ruši? I loši ljudi su nekome roditelji, samo, naučeni da su naši roditelji, zaboga, dobri i plemeniti, to kasno shvatimo. Čekam karmu da mi naplati. Slobodno - duplo.

Radi se o tome da, roditelji kad ostare nemaju sposobnost ni fizičku ni psihički kao mi koji smo u mlađim godinama. Tek kad ih više nema postanemo bolno svjesni koliko smo bili nepravedni prema njima.

Ja svome ocu nisam prigovarao niti ukazivao na njegovu nepravdu, zadnji puta sam došao u grad u kome je živio da ga posetim u bolnici, tadami je rekao da je sve što smo skupa godinama stvarali ostavi mome mlađem bratu. Našto sam mu rekao ja sam sebi sagradio dve kuće i tvoja mi nije potrebna. I pored oporuke koju si prije popisao da nama dvojici pripada po jedna polovina ti si pokazao koliko si me ceo život mrzeo.
Tri dana nakon tog izašao je iz bolnice istu noć je izvršio samoubistvo za stolom na kome smo zajedno radili 10 godina.