Svaka priča o putovanju je ljubavna priča i tu greške nema. Možda ćete se zaljubiti u miris mora, u hranu te zemlje, možda će vas opčiniti lokalno stanovništvo ili ćete jednostavno "izgubiti glavu" za osobom sa kojom putujete, ali kada dođete kući ono što budete pričali o letovanju biće - ljubavna priča.
A moja današnja priča o sladoledu Kapri je definitivno ljubavna priča i desila se upravo na ostrvu Kapri u Italiji.
Sve je počelo onda kada smo moj muž i ja odlučili da desetogodišnjicu braka provedemo na romantičnom putovanju. Osećali smo da se nalazimo na prekretnici, da su nas stegle obaveze, brige i svakodnevni trivijalni problemi – trebala nam je magija – hitno. Logično rešenje je bilo da odemo na ostrvo Kapri u Italiju koje je poznato i kao ostrvo sirena.
Čim smo stigli na ovo najmanje italijansko ostrvo bilo nam je jasno zašto su baš sirene, najlepše od svih mitskih bića izabrale ovo mesto za dom. Oštre stene prkosile su tirkizno plavom moru, dok se miris borovine mešao sa mirosom mora stvarajući alhemiju koja je opuštala svaki nerv u našem telu. Odmor je mogao da počne.
Iznajmili smo automobil da ostrvo upoznamo onako kako treba. U želji da izbegnemo klasične ture, krenuli smo sami strmim uličicama zalazeći u svaki ugao osunčanog strva. Visoko u stenama ugledali smo mali restoran sa pogledom na pučinu. Dok sam sedela pored muža, na stolu se hladila supa od školjki, klasično ali tako dobro italijansko jelo…
Reči nam nisu bile potrebne, potpuno opušteni gledali smo u pučinu i uživali u tom momentu. Zar nije najveći poklon i najbolji momenat putovanja onaj kada ti nije potreban telefon, jer je dovoljno da uživaš tu i sada, jer znaš da taj pogled nikad u životu nećeš zaboraviti?
Nakon ručka, ćutke smo krenuli do automobila kako bismo nastavili obilazak. Ispred nas su se smenjivali pejzaži koje do tada nismo mogli ni da zamislimo – tačno smo znali da je Bog imao specijalan plan onaj momenat kada je odlučio da stvori Kapri. Njegov plan je bio da nagradi one koji dođu na ovo mesto pod mediteranskim suncem.
Kako je sunce iskričavo nestajalo iza pučine, muž je zaustavio automobil kod nekog improvizovanog štanda sa suncobranom. “Hajde da uradimo nešto tipično turistički, da sednemo na haubu, gledamo zalazak i pojedemo po jedan sladoled,” rekao je sa širokim osmehom.
Tu ispod otrcanog suncobrana, daleko od turista i obale, pojeli smo najlepši sladoled tog leta. Da savršen lenji dan ima ukus, bila bi to kombinacija vanile, jagode i čokolade.
Nakon tog leta, sladoled koji mi je uvek vraćao sećanje na najlepši odmor na svetu, sećanje na mog srećnog, zadovoljnog i nasmejanog muža, na našu ljubav – je upravo Kapri sladoled. I ne moram da odem u Italiju da bih oživela ta sećanja, dovoljno je da se opustim i pojedem sladoled koji budi sećanje na savršenu ljubavnu priču.
