Tokom nedavnih stravičnih poplava koji su zadesile Srbiju i region, mogli smo da se uverimo koliko nam je stvarno stalo do drugih ljudi, ma koje nacionalnosti bili, jer tragedija uvek ujedinjuje. Tada se brišu sve razlike, jer shvatamo da smo svi isti, ljudi od krvi i mesa, i najbitnije je da pomognemo koliko god možemo.
Svoj doprinos dala je i mlada Miljana Stević, koja je iz zanimljivog ugla napisala pesmu o nesrećnoj situaciji koja nas je zadesila, sa snažnom porukom koja će vas sigurno dirnuti. Ova pesma je za kratko obišla društvene mreže i naišla na pozitivne komentare.
Da ne bude više rata
Šapnula je Drina Savi jednu priču o poplavi.
– Rešila sam, Savo sestro, da se vrati sve na mesto.
Izliću se iz korita, potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti i krovove sve prekriti.
Da podsetim srca mnoga šta je bratstvo, šta je sloga.
I granice izbrisaću da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi, brat će s bratom da se ljubi.
Brat će bratu da pomaže, brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole i Hrvata, brata, vole.
Da poteku sa usana molitve za Muslimana.
I da vole braću borce –Makedonce, Crnogorce.
U molitvi svak' pomene braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži, prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sete jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje, da se vrati sve na svoje –Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino vodo, poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno, neka budu svi ko jedno.
Nek nauče da se vole, Bogu ocu da se mole.
Nek se seti brat svog brata, da ne bude više rata.
