Mnogi roditelji se pitaju

Večita dilema: Da li se deca rađaju srećna?

Stručnjaci su pokušali da odgovore na pitanja da li je sreća urođena i može li se vaspitanjem uticati na to da li će dete doživljavati više pozitivnih ili negativnih osećanja
Vaše dete & vi
19:08h Autor:
Večita dilema: Da li se deca rađaju srećna?
Foto: Shutterstock

Mnogi roditelji su se zapitali da je dečja sreća urođena - zbog njihovih vedrih osmeha, bezbrižnih pogleda i pozitivne energije kojom zrače. Nije neobično primetiti da je od dvoje dece istih roditelja, koji su vaspitani i negovani na isti način, voljeni podjednako i rastu deleći sve – jedno veselo, dok drugo ima nadimak Mrgud zbog svog neraspoloženja, piše Yumama.rs.

Tako ima mališana koji se široko nasmeše kada padnu s drveta, dok ima i onih koji će jecati i plakati dugo nakon tog, ne naročito bolnog, događaja. Zbog toga se javilo pitanje da li su neka deca rođena srećna.

Mnogi stručnjaci i roditelji smatraju da je sreća urođena. Ipak, gde tog na skali urođene sreće dete bilo, pre svega je važno obratiti pažnju na njegov temperament jer će on najbolje pokazati roditeljima kako da se prema mališanu ophode i vaspitaju ga tako da jednog dana odraste u nasmejanu i ispunjenu osobu.

Lisa Eliot, autorka knjige "Šta se tu dešava? Kako se mozak i um razvijaju u prvih pet godina života" smatra da je sreća stvar raspoloženja, a ne urođena osobina. Ona ističe da određeni delovi temperamenta – optimizam, pesimizam, odvažnost, stidljivost i sl. – igraju značajnu ulogu u tome koliko će se dete srećno osećati. Iako naučnici još uvek ne mogu da pronađu "gen sreće" ili mesto na kom se stvara raspoložonje, rezultati velikog broja istraživanja su pokazali da je temperament aktivan deo uma.

Da li to znači da će vaš osetljivi mališan koji se lako iznervira biti neresćan i depresivan kao tinejdžer ili odrasla osoba? Lisa Eliot smatra da to nije slučaj. Ona ističe da je veoma važno imati na umu da je razvoj u detinjstvu ispunjen ispoljavanjem različitih karakteristika - i urođenih i stečenih.

Eliotova predlaže da uzmete ono što je priroda dala detetu i negujete tu karakteristiku.

"Temperament je urođen, ali to ne znači da je trajan", smatra ona. "On se oblikuje zahvaljujući iskustvu i prerasta u ono što nazivamo ličnošću."

Na ličnost deteta utiču prednji režnjevi mozga, a nauka je pokazala još jednu prednost ove regije: na tom delu rađaju se i pozitivne i negativne emocije. Pozitivna osećanja doživljavamo aktivnošću levog frontalnog korteksa, dok je za ona negativna zadužen desni. Zato se veruje da su ljudima koji se smatraju srećnima aktivniji levi frontalni korteksi.

Dobre vesti su da balans između rada ovih strana kora mozga nije nepromenljiv – prednji režnjevi oblikuju se prema iskustvima deteta. Najvažnije u tim iskustvima jeste odnos s roditeljima, smatraju stručnjaci. Ova deo mozga razvija se dugo, čak i u kasnim tinejdžerskim godinama, zbog čega je pred svakom mamom dovoljno vremena da pomogne mališanu da oblikuje svoju ličnost i stavove i bude srećno dete.

OVDE pročitajte šta znači tetka za svako dete i koliko je važna njena uloga u dečijem životu.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs