Ne jedan, nego dva muzeja, otvorena su nedavno kako bi jednom za svagda lik i delo Iv Sen Lorana bili dostojno dokumentovani i javnosti dostupni na dovoljno raskošan i pompezan način. Ili "na način primeren i opsežan, upravo koliko dolikuje takvom modnom velikanu", rekao bi Pjer Berž, životni partner pokojnog kreatora koji je i osmislio otvaranje muzeja u Parizu i Marakešu.
Iako su godine učinile svoje i njih dvojica ostali partneri samo na poslovnom planu, Pjer nikada nije pokušao da ospori ili umanji značaj Ivovog opusa, piše Elle. Opsesivno sakupljajući sve što je Iv ikada radio, udario je temelje fondaciji koja nosi ime njih dvojice, a čija je osnovna misija sačuvati oko 5.000 modela visoke mode prikazanih tokom 40 godina u 80 kolekcija haute couture, 15.000 modnih dodataka kojima su ti modeli upotpunjeni i više od 150.000 crteža i skica od kojih nikada nijedan nije bačen ili zagubljen.
Kada su 1999, pritisnuti novim zakonima tržišta, ali i starošću (koju doduše nisu želeli da priznaju), prodali celu modnu imperiju, njegovo ime ostalo je zaštićeno davno sastavljenim ugovorom, prema kome niko osim njega ne sme da kreira visoku modu do njegovog 80. rođendana, dakle do 1. avgusta 2016. Na kraju su, 22. januara 2002, retrospektivnom revijom visoke mode zatvorili salon visoke mode i Iv se povukao iz posla.
Tada osnovana Fondacija Pjer Berž - Iv Sen Loran nije samo organizovala tematski određene retrospektivne izložbe koje slave Ivov rad, nego je u svojim prostorima ugošćavala i druge umetnike, kao što su scenograf Bob Vilson, dizajner Hedi Sliman i fotograf Andre Ostier. A sve je to bila uvertira u grandiozan projekt istovremenog otvaranja dva muzeja na dva kontinenta koji je u jesen 2017. i ostvaren.
O Iv Sen Loranu već je sve rečeno i ispisano bezbroj puta - bio je izuzetan talent, beskrajno posvećen svom umeću.
NE PROPUSTITE
Stajao je iza svih svojih izbora (od intimnih do profesionalnih) i nije se ni trudio da daje objašnjenja. Kad se zrelije razmisli, niko na njegovom mestu ne bi odbio privilegije i pogodnosti kojima je bio okružen, ali je ipak malo manje sigurno koliki bi se broj onih koji uvek sve znaju menjao s njim za količinu obavljenog posla i život u nekoj vrsti izolacije.
Nakon detinjstva u Alžiru, Sen Loran je preko porodičnih prijatelja došao do pravih saveta i dobrih kontakata u Parizu, otprilike u isto vreme s Karlom Lagerfeldom i Valentinom bio je finalista na modnim takmičenjima sa kojih je svako iz talentovane trojke izišao sa po jednom nagradom.
Prvi posao koji je dobio bio je uz bok Kristijana Diora, tada apsolutnog vladara pariskog sveta visoke mode. Rad uz velikog učitelja do kraja života smatrao je privilegijom, a samo upoznavanje s Diorom, najsrećnijim trenutkom u životu. Dior ga je već izdvojio kao svog mogućeg naslednika i kad je nedugo zatim umro, imenovanje mladog "šegrta" na mesto prve violine smatrano je činom spasa za haute couture. Ali, mladić́ je počeo radikalnije da sprovodi svoje ideje o stilu pa ga se kuća Dior oslobodila na ne baš častan način iskoristivši činjenicu da bi on zapravo morao da bude mobilizovan u građanski rat u svojoj afričkoj domovini. Ne zna se šta mu je teže palo, boravak u vojsci ili činjenica da je smenjen te da je na njegovo mesto doveden mirniji i predvidljiviji Mark Boan.
Tada je počela njegova životna borba sa opijatima, sedativima i alkoholom, koja je trajala dok zauvek nije sklopio oči. Oporavak od poniženja i vraćanje na posao, ali ovaj put za sebe, omogućio mu je mladić sa kojim je upravo započeo ljubavnu vezu, ambiciozni pravnik Pjer Berž koji je tužio kuću Dior, dobio odštetu i tim novcem pokrenuo Ivov vlastiti brend.
Zvezda je rođena!
Pjer + Iv (1963, Pariz)
Prikazivanjem prve kolekcije 1962, započeo je 40 godina dug put tokom kog je bilo i uspona i padova, ali je, nakon konačnog podvlačenja crte i istupanja iz sveta mode, ostalo jasno da je njegovim delovanjem svet mode bio samo na dobitku, i to velikom.
Čak je konkurenciji nesklona i neugodno izravna Koko Šanel koju godinu pred smrt javno prozvala Iva svojim naslednikom tvrdeći da se u svom stvaralačkom zenitu žene oslobodila sputanosti i dala im slobodu, ali da će mladi Iv Sen Loran nastaviti ono što je ona započela dajući ženama moć! Leticija Kasta, francuska glumica i manekenka bila je jedna od najomiljenijih modela slavnog kreatora te je redovno otvarala i zatvarala revije YSL na nedeljama mode. Sen Loran se iz visoke mode povukao 2002, kada nije bio preumoran samo on nego i sve manje tržište takvom skupocenom i gotovo unikatnom odećom, pa se poslednjih šest godina života odmarao kao nikada pre, uživajući bez opterećenosti rokovima i sezonama (koliko mu je to nikad javno obznanjena bolest dopuštala) u raskošno opremljenim domovima u Parizu, Dovilu i Marakešu.
Kad je 1. juna 2008. godine preminuo na svojoj pariskoj adresi (55, rue de Babylone) od tumora na mozgu, bio je okružen najbližima, Pjerom, dugogodišnjim prijateljicama Lu Lu de la Falais i Beti Katro, na koje je uvek mogao da računa.
Mondrian haljina iz istoimene kolekcije kreatora
Sahranjen je u voljenom Marakešu nakon što je u Parizu imao poslednji ispraćaj dostojan državnika. Na misi zadušnici na kojoj su dirljive govore održali Pjer Berž i Ketrin Denuv, uz rodbinu i prijatelje, od njega se oprostila većina kolega iz sveta mode kao i glavom i bradom tadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi, čija je supruga Karla Bruni nekada bila jedna od Ivovih omiljenih manekenki.
Za prvu postavku u oba novootvorena muzeja odabran je retrospektivni pristup kompletnom opusu. U Parizu posetioci, između ostalog, osim susreta sa studijem modnog velikana i stolom za kojim je skicirao otkrivaju kojim se "YSL klasicima" dizajner upisao u modnu antologiju (smoking, kombinezon, trench coat i safari jakna), kako je izgledalo osmišljavanje kolekcije visoke mode za prvu reviju pod vlastitim imenom, te kako je kroz 40 godina i 80 kolekcija evoluirala njegova trajna inspiracija da barem deo kolekcije napravi koristeći krajnji kontrast dvaju ne-boja, crne i bele.
Jedan okrugli podijum, međutim, izlaže presek koloristički jakih i teksturama raskošnih modela kojim se vraćao svojim nepresušnim inspiracijama: prva su zemlje poput Španije, Kine, Rusije ili Maroka, a druga su velikani likovne umetnosti poput Pabla Pikasa, Pijeta Mondriana, Vinsenta Van Goga ili Žaka Brakea, čija je dela virtuozno pretvorio u toalete iz snova.
Kuća u Marakešu
Marokanski muzej svima će približiti njegov intimni doživljaj te zemlje zahvaljujući kom je, prema vlastitom priznanju, istinski spoznao boju i otkrio dramatičnu lepotu sofisticiranih kolorističkih kontrasta kojim je taj deo sveta blagoslovljen.
Nepotrebno je i da se napominje da su oba muzeja od prvog dana od kada su otvoreni za javnost preplavljena modnim hodočasnicima iz čitavog sveta. Ako samovoljni, tašti i često despotski nastrojeni Pjer Berž u nečem nije pogrešio, onda je to bilo u trenutku kada je 1962. posle kreiranja logoa YSL odlučio da ga pretvori u najpoznatiji monogram na svetu. Krunski dokazi za to su upravo muzeji u "Avenue Marceau" u Parizu i u "Rue Yves Saint Laurent" u Marakešu.
