Mnogobrojni su srpski naučnici koji su zadužili i još uvek zadužuju celi svet. Verovatno najpoznatiji i najzaslužniji među njima su Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin.
Izdvajanje samo nekoliko imena od svih srpskih svetski priznatih naučnika kao što su Mihailo Petrović Alas, Ruđer Bošković, Josif Pančić i mnogi drugi, predstavlja težak zadatak, ali ipak ova tri velikana ostavila su najdublji trag.
1. Nikola Tesla (1856-1943)
Nikola Tesla je bez sumnje naš najpoznatiji pronalazač i naučnik. Malo je danas onih, ma gde živeli na zemlji, koji nisu čuli za njegovo ime, ili onih koji ne znaju da nabroje bar tri izuma ovog velikog pronalazača, jednog od najboljih na svetu u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike.
Mnogo knjiga je napisano o životu i delu čoveka čije su ideje ovaj svet toliko pomerile u budućnost. Svi se slažu da je Tesla mislio daleko ispred svoga vremena. Iz današnjeg ugla teško je i zamisliti kakav bi svet zaista bio i bez koliko bismo toga, što sada uzimamo zdravo za gotovo, živeli, da nije bilo njega.
Nikola Tesla, božiji fenomen: Evo šta je njegov otac video godinu dana pre rođenja genija!
Na njegovim otkrićima počiva moderni svet. Kao naučnik je bio i ostao izuzetno cenjen, ali je u privatnom životu važio za ekscentrika, čudnih navika i životnog stila. Nobelovu nagradu nikada nije dobio, iako je za njegova otkrića desetak drugih ljudi dobilo tu nagradu.
Tesla je bio jedan od najplodnijih pronalazača svih vremena. Neki tvrde da je za života patentirao čak 700 patenata, ali ih je zvanično dokumentovano 275 u 25 zemalja sveta.Neki od njegovih najznačajnijih izuma su: naizmenična struja, Teslin transformator, indukcioni motor, radio uređaji, daljinsko upravljanje, električno paljenje za benzinske motore i X-zraci (po njemu je nazvana jedinica za magnetnu indukciju).
Posle Tesline smrti mnogo se nagađa o njegovim tajnim oružjima koje je izmislio i tajnim istraživanjima koje je on navodno sprovodio, a da li su to laži ili istine možda nikada nećemo znati. Iako je većinu svog života proveo radeći u Americi, nikada nije zaboravio ko je i odakle dolazi. Čuvena je njegova izjava nekoliko godina pre nego što je krenuo za SAD:
"U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što često biva kod mladih i oduševljenih ljudi. Ali, ako budem srećan da ostvarim samo neke od svojih ideja, biće to dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina…"
Zašto je Nikola Tesla bio nenadmašni genije: Način života ovog Srbina oduševio svet!
2. Milutin Milanković (1879-1958)
Mesto među trojicom najvećih srpskih naučnika zaslužuje i Milutin Milanković, naučnik koga mnogi stavljaju rame uz rame sa Teslom, a neki čak i ispred njega.
Uprkos velikom doprinosu nauci na svetskom nivou, za Milankovića mnogi nisu čuli. Teško je objasniti zašto je to tako. Milanković je bio građevinski inženjer, astronom, matematičar i geofizičar. Utemeljivač je moderne klimatologije. Matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba. Objasnio je pomeranje Zemljinih polova i pomoću diferencijalne jednačine dao odgovor zašto u Evropi ne postoje tragovi ledenih doba.
Najznačajnija Milankovićeva dela su o primeni matematičke teorije sprovođenja toplote na probleme kosmičke fizike i Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba.
Tvorac je najpreciznijeg kalendara ikad napravljenog. Milankovićev kalendar bi trebalo da se koriguje tek posle 28.000 godina. Godine 1923. godine je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu, ali nikada nije zaživeo u stvarnosti.
Milankovićevo ime nose dva kratera, jedan na Mesecu i jedan na Marsu, i jedan planetoid. On spada među najveće svetske naučnike 20. veka što pokazuju i brojna priznanja koja su odana njegovom delu, doduše, većinom posthumno.
Odbačena od svoje zemlje, a Njujork joj se klanjao: Nesrećan život Milene Pavlović Barili (FOTO)
3. Mihajlo Pupin (1854-1935)
Pupin je jedan od onih velikih ljudi sa veoma zanimljivim životom, koji ima dramski obrt, od čuvara goveda iz sela Idvora u Banatu do svetski priznatog naučnika i profesora. Da bi postao to što je postao radio je uporno i naporno. Posle neredovnog i isprekidanog školovanja u Srbiji i Češkoj, sa nekoliko dolara u džepu napušta Evropu i odlazi u Njujork. Uspeva da savlada engleski, a zatim i latinski i grčki koji su bili potrebni za prijemne ispite i upisuje se na Univerzitet Kolumbija. Sve vreme studiranja je radio teške fizičke poslove i davao časove drugim studentima da bi preživeo.
Po završetku studija dobija američko državljanstvo i stipendiju na Kembridžu u Engleskoj. Posle toga dolazi u Berlin gde i doktorira. Nakon doktorata njegova karijera ide samo uzlaznom putanjom. 1889. godine postaje profesor na Kolumbiji i tu ostaje narednih 40 godina.
U svojoj dugoj karijeri objavio je oko 70 naučnih članaka i patentirao 34 patenta. Dao je veliki doprinos u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije i elektrotehnike. Njegovo najvažnije otkriće su Pupinovi kalemovi, kojima je rešio problem prenosa telefonskog signala na velike udaljenosti.
Pored toga, usavršio je način snimanja rendgenskim zracima koji se i danas upotrebljava, a pronašao je i električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola koji je našao primenu u radio-vezama.
Bogatu Pupinovu karijeru krase mnoga priznanja i nagrade koje je dobio. Bio je počasni doktor na 16 univerziteta, odlikovan je Edisonovom medaljom, nosilac je brojnih medalja, a 1958. je ustanovljeno odličje Medalja Mihajla Pupina koja se dodjeljuje za doprinos nacionalnim interesima SAD-a.
Pupin je bio i uspešan pisac. Za svoju autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je i Pulicerovu nagradu 1924. godine. Iz autobiografije se vidi da Srbiju nikada nije zaboravio. Bio je jedan od osnivača Srpskog narodnog saveza u Americi.
Odbio da umre dok se ne pomiri sa Teslom: Nisu krili suze jedan od drugog!
