Najmoćnija žena u svetu mode, Ana Vintur, na čelu je američkog Voga punih 34 godine, neverovatno dugo za modnu scenu gde se uspesi smenjuju sa padovima brže nego što se menjaju dužine suknje.
Nedavno je postala i šefica svih izdanja Conde Nasta pa je, osnažena i plemićkom titulom koju joj je dodelila kraljica Elizabeta II., nesumnjivo i jedna od najmoćnijih poslovnih žena u svetu uopšte, na samom vrhu industrije teške gotovo dve milijarde.
Legendarna urednica u velikoj je meri doprinela stvaranju današnje modne scene i usponu Majkl Korsa, Mark Džejkobsa, Done Karan, Karla Lagerfelda, Džona Galijana... ali istovremeno stvorila i legendu o samoj sebi.
Kako je Ana - radoholičarka, opsesivna perfekcionisa, stroga šefica koja u poslovnom svetu ima jednako mnogo prijatelja koliko i neprijatelja - izdržala tako dugo na nemilosrdnoj modnoj sceni i kako je to izbalansirala s privatnim životom, pitanje je koje zanima mnoge.
Film "Đavo nosi Pradu" sa Meril Strip i An Hatavej snimljen 2006. prema knjizi bivše Anine pomoćnice Lauren Veisberger, unakazio je Vintur kao ledenu kraljicu koja zna šta radi, ali pritom nemilosrdno teroriše saradnike, a uspešnu karijeru skupo plaća na privatnom planu (Vintour se na premijeri pojavila u Pradi i pohvalila film, ali navodno nikad nije bivšoj saradnici oprostila izdaju).
Nežna strana ledene kraljice
Nova biografija pod jednostavnim naslovom "Ana - biografija", koju je napisala Amy Odel, pokušava da rasvetli taj odnos između ledene profesionalne strane Ane Vintur i njine toplije, intimne strane koja zaista postoji, koliko god to delovalo neverovatno. Kroz razgovore s više od 250 sagovornika, među kojima, doduše, nema same Ane - legendarna urednica odbila je da učestvuje u knjizi, ali se nije protivila objavljivanju - i na gotovo 350 stranica biografija donosi mnoge pikanterije.
Između ostalog saznaje se da je objavila Madonu na naslovnici Voga jer joj je neko tvrdio da "nikad neće", Opru Vinfri naterala da smrša 15 kilograma, a Hilari Klinton zabranila da nosi plavo odelo. Takođe, saznaje se da joj se jednom sviđao Bill Gejts, da je bila u vezi s mnogim muškarcima, uglavnom starijima od sebe, ali nikad s Bobom Marlijem, kao što se pričalo.
Ali, iza toga se krije topla i darežljiva osoba kojoj su njena deca, kako je sama jednom priznala, najveća slabost.
Prema poslu se odnosi s fanatičnom disciplinom, a isto to diktatorski zahteva od svih zaposlenih koji nikad ne smeju da joj se obraćaju bez pitanja, ali moraju bespogovorno izvršavati njene zapovesti- i pritom ne smeju imati višak kilograma.
Ona ustaje svaki dan u pet i trideset (ponekad i ranije) pa igra tenis koji obožava (nekada sa Rodžerom Federerom) ili i naporno vežba. Zatim doručkuje, najčešće jaja s dimljenim lososom, pa fenira kosu da oblikuje frizuru sa šiškama - prepoznatljivu iz svemira, kako je duhovito primetila jedna novinarka, koju nosi od 14. godine. Fenira se još jednom uveče, pre izlaska. Dok su deca bila manja, vozila ih je na posao u školu, a iz auta javila u redakciju Voga da stiže kako bi je dočekala bela kafa.
Za ručak, ne duži od četrdesetak minuta, jede odrezak bez priloga ili ponekad hamburger bez peciva. Često pojede samo nekoliko zalogaja pa se vraća poslu. Verovatno zato i stigne u danu da uradi dosta toga, posvećujući pažnju svakom detalju: sve fotografije moraju zadovoljavati njene stroge standarde pa je tako jednom tražila da se bebi na fotografiji pre objave doradi veći podbradak, global časopisa koji u Vogu s poštovanjem zovu samo "knjiga" - kao da je Biblija - svaki dan posle posla nosi kući na dodatno proučavanje, bira dizajnere i modele, ali ne i trendove jer, kako je jednom rekla, "trend je prosta reč".
Otac joj usadio ljubav prema poslu
Rođena u Londonu, Ana je imala povlašćeno detinjstvo. Majka Elinor, vrhunski školovana Amerikanka, bavila se dobrotvornim radom, otac Čarls, urednik londonskog Evening Standarda, bio je važna figura na društvenoj i političkoj sceni. Otac je Ani usadio radnu etiku, osećaj za rokove.
"Smrt Merlin Monro upropastila nam je letovanje jer smo morali iznenada da se vratimo iz Venecije kući", seća se Ana.
Možda je od njega nasledila sposobnost da se suzdrži od svake reakcije; kad su mu javili da mu je 14-godišnji sin Gerald, Anin stariji brat, poginuo u saobraćjnoj nesreći, Čarls se vratio na urednički kolegijum i nije o tome rekao ni reči.
Kao tinejdžerka Ana se bavila trčanjem, ali je odustala jer se plašila da će joj listovi postati previše mišićavi; kad joj je godinama posle na ulici u Njujorku napadač oteo torbicu, Ana je iskoristila trkačko umeće i iako je na nogama imala cipele s visokom potpeticom, pojurila je za njim, dostigla ga i istrgnla mu torbicu iz ruku.
Odustala je i od fakulteta pa su je dva starija brata i sestra zadirkivali da je glupa jer su je uglavnom zanimale frizure i odeća. Patrik je posle postao politički urednik, Džejms i Nora aktivisti za ljudska prava, a Ana je jednom izjavila kako je modu odabrala zato jer je to bilo polje na kojem se i ona mogla istaći.
I istakla se već na prvom poslu, u časopisu Harper's & Queen, kad je objavila fotografski editorijal u kojem su modeli u go-go čizmama oponašali prizore sa slika Maneta i Renoira.
U Njujork se preselila 1976. da bi se zaposlila prvo u Harper's Bazaaru, zatim u Vivi pa u časopisu Njujork, gde se već počela da postaje ikona. U redakciju je donela svoj pisaći stol i organizovala potpuno beli radni prostor, a kad ju je neko upitao kako izdrži svaki dan u visokim potpeticama, odgovorila je: "Lako. Pa nije tako daleko od limuzine do ulaznih vrata."
Ambiciozna od početka
Premda su je iz sve tri redakcije otpustili, privukla je pažnju šefa Conde Nasta, koji joj je dogovorio sastanak s Grace Mirabelom, tadašnjom urednicom Voga. Kad ju je Mirabela pitala koji posao želi u časopisu, Vintur joj se slatko nasmejala i rekla: "Vaš!" I tako je nekako i bilo. Ambiciozna Vintur odmah je počela da radi Mirabelli iza leđa i nametati svoju volju pa su je radi mira u kući premestili u britanski Vog.
"O, Bože, nazad u Englesku", navodno je tad uzdahnula Ana, koja se ubrzo zamerila svima u redakciji jer je zahtevala da rad počne u osam ujutro, a pritom se prema osoblju ponašala loše.
No, znala je šta hoće i to je dobivala, milom ili silom; kad joj dizajneri nisu proizveli minisuknje kakve je naručila, rekla je pomoćnicama da ih skrate škarama.
Tad je već bila udata. Nakon veza sa starijim muškaracima, uglavnom intelektualaca i pisaca koji su joj imponovali, možda i zato što su podsećali na njenog oca - kao što su novinari Nigel Dempster i Jon Bradshav, te konzervativni esejista Kristopher Hitčens - Vintur je živela s novinarom Majklom Stoneom. A onda je kod prijatelja upoznala 13 godina starijeg Davida Schafera, uglednog psihologa koji je predavao na Univerzitetu Kolumbija, a iza sebe je već imao jedan brak i dva sina. Venčali su se 1984. u Aninoj kući na Menhetnu, uz nekoliko prijatelja i članova porodice.
Godinu i po, koliko je provela u Londonu, Ana je svake nedelje letela u Njujork kod muža, dobili su i dvoje dece: 1985. sina Čaarlesa i dvie godine posle ćerku Katherine Bee. Kad se 1988. vratila u Njujork i preuzela Vog, posvetila se poslu te klonuli časopis pretvorila u uspešan proizvod.
Neki novi smer
Već prva naslovnica pod njenom uredničkom rukom pokazala je da Vog ide u novom smeru, kad se na njoj pojavila izraelska manekenka Michaela Bercu u pantalona Guess po ceni od 50 dolara i 10.000 dolara vrednom sakou Kristijana Lakroiksa, dotada nezamislivoj kombinaciji konfekcije i couturea.
Naslovnica je bila tako zapanjujuće drugačija od svih pre da su iz štamparije zabrinuto upitali je li došlo do greške, ali Vintur je objasnila da je baš to htela.
- Sako je zapravo bio deo kostima, ali Michaela je pre snimanja bila na odmoru kod kuće u Izraelu i malčice se popunila pa joj suknja nije pristajala - rekla je Vintour. - Ali to je sjajno poslužilo da uzvišenu visoku modu bacim naglavačke u pravi život i vidim što će se dogoditi.
I dogodilo se. Obnovljeni Vog kojim je kršila pravila i dizala prašinu osvajao je tržište. Nakon broja s Madonom na naslovnici - koji je prodat u 200 .000 primeraka više od prošlogodišnjeg u istom mesecu - sve češće je zaobilazila supermodele i objavljivala poznate ličnosti iz ostalih područja, sledeći svoj instinkt.
Jednom je, umesto već naručenih fotografija Sindi Kraford u kupaćem kostimu, na naslovnici objavila princezu Dajanu.
Skandal i razvod
Ipak, sve vreme se "religiozno", kako je sama rekla, trudila da bude kod kuće na vreme da vidi decu pre spavanja.
Naravno da to nije uvek uspevalo, kako svedoče u knjizi dadilje i ostalo osoblje kojemu je dužnost bila koordinirati Anin raspored, decu, kuće na Menhetnu i Long Islandu, tri psa i brojne društvene obaveze, ali Shafer je igrao važnu ulogu pružajući punu podršku supruzi.
Skandal je izbio 1997. kad se ispostavilo da je Ana u vezi s teksaškim milionerom Šelbijem Brajanom. Upoznali su se na baletnoj gali u Linkoln Centru i svi oko njih smesta su primetili snažnu uzajamnu privlačnost.
Brajan je počeo da obasipa Anu cvećem i porukama, usledili su tajni ljubavni sastanci i nakon nekog vremena se razvela od muža, a Brajan od supruge Ketrin s kojom je imao dvoje dece.
No, nikad se nisu venčali i nikad nisu živeli zajedno, piše Odell u biografiji.
Viđali su se uglavnom vikendima jer su preko nedelje bili zauzeti poslom te Brajan nikad nije zauzeo jesto koje je u Aninom životu imao Shafer; nije joj davao savete niti je kad čitao članke pre objavljivanja u Vogu. Par se rastao 2020. bez mnogo buke, a Vintur je nastavila kao da se ništa nije promijenilo.
Greške u koracima
Tokom karijere je napravila niz pogrešnih koraka, pa je tako, na primer, 2011. objavila hvalospev "glamuroznoj, mladoj i vrlo šik prvoj dami Asmi Al-Assad", supruzi sirijskog diktatora Bashara Al-Assada, za koji se izvinila tek godinu poslije.
Kad su Džona Galijana najurili iz Diora nakon neukusnih antisemitskih i rasističkih ispada, držala mu je stranu i čak mu pomogla da se ponovno zaposli, a isto je tako stala i uz fotografe Marija Testina i Brucea Webera, optužene za seksualno zlostavljanje. No, ništa od toga nije se odrazilo na njen profesionalni ugled.
