Iako je promenio datum druženja s beogradskom publikom, Željko Samardžić nije promenio svoje stavove, ni prema muzici, ali ni prema životu. Nekada je pevao za 8. mart i zbog toga ga obožavaju pripadnice lepšeg pola.
Pre 30 godina pojavio se na izboru za jugoslovenskog predstavnika na Evroviziji: tada je bio pevač grupe i izgledao, potpuno drugačije.
Mada je još kao dečak uživao u muzici, Željko Samardžić je postao ugostitelj koji je lepo živeo u rodnom Mostaru sve dok zbog rata nije napusti svoje ognjište i krenuo u nepoznato ne sluteći da ga posle svih muka čekaju slava i blagostanje.
Detinjstvo Željka Samardžića
Još od malih nogu, dok je pevajući zabavljao komšiluk stojeći ispred kuće na stolici koja je služila kao improvizovana bina, Željko Samardžić je znao da će se jednog dana baviti muzikom. Mada se to nimalo nije dopadalo njegovom ocu Milivoju, oficiru JNA i veoma strogom čoveku, Željko je uvek imao bezrezervnu podršku majke Nade koja je predivno pevala sevdalinke. Ipak, ozbiljnu muzičku karijeru izgradio je tek nakon što je spletom nesrećnih ratnih okolnosti morao da napusti rodni Mostar i započne novi život u Beogradu. Rođen je 3. oktobra 1955. godine u Mostaru kao treće i jedino muško dete u porodici.
- Pričali su da sam i kao beba bio grlat, mada to nije obećavalo da ću biti pevač. Majka Nada bila je domaćica, a zbog očevog posla često smo se selili. Jedno vreme živeli smo u Herceg Novom, tinejdžerski period proveo sam u Zadru, da bismo se opet vratili u Mostar gde se moj otac kasnije i penzionisao. Svi ti gradovi i sredine u kojima sam živeo na neki način su imali uticaj na moje odrastanje, a za svaki od njih vežu me lepe uspomene. Pamtim još batine koje sam zaradio od svog starog zbog Arsena Dedića i, već tada, moje klinačke opijenosti muzikom. Naime, Arsen je svirao na Trgu Pet bunara u Zadru, a ja sam kao osnovac imao ograničen izlazak. Uprkos zabrani, odslušao sam koncert do kraja i nadahnut Arsenovim pesmama lakše podneo vaspitne mere mog ne baš preterano muzikalnog i veoma strogog oca – priča Željko i kaže da je muzički talenat nasledio od majke koja je pevala sevdalinke.
Bogu je zahvalan za svoj uspeh
"Kada se osvrnem, ponekad doživljavam svoj život kao neki od filmova koje sam gledao jer su njegovu dramatiku kreirali događaji i okolnosti van moje moći. Zaista nikada nisam razmišljao koji bi to mogao biti moj najveći životni uspeh. Naravno da me je popularnost u nekoj meri promenila, ali svi se mi prirodno menjamo sa godinama i zavisno od okolnosti. Mislim da sam se promenio, ali nabolje. Nemam razloga da budem skroman kada je reč o mojoj karijeri jer su argumenti za to moji koncerti, albumi i brojni hitovi koji me čine ponosnim. Ali, iskreno, porodica i moj dom koji je danas ispunjen ljubavlju, toplinom, slogom i dečjim smehom ne može da se meri sa bilo kakvim profesionalnim uspehom. Uprkos svim teškoćama, zahvaljujući Beogradu i mojoj publici koji su me prihvatili na najbolji mogući način, uspeo sam da se podignem iz pepela. Danas pevam i ne skrivam zadovoljstvo što me onaj odozgo pogledao i omogućio da svih ovih godina radim ono u čemu najviše uživam i bez čega bi mi život zasigurno bio znatno prazniji. I da ne zaboravim ženu koja me voli, podržava i trpi svih ovih godina... Ja sam srećan čovek! A voleo bih da ostanem upamćen, kao što kaže stih Duška Trifunovića, po pesmama mojim", kaže Samardžić za Glossy.
Stil/Glossy
