Ena Begović oplemenila je jugoslovenski glumački svet na impresivan način. Od njenog pogleda i osmeha svima je zastajao dah, pojavom je plenila i očaravala ljude. Od prvog pojavljivanja na filmskom platnu svima je bilo jasno da je rođenda da bude velika zvezda. Međutim, više od lepote, krasio ju je čvrst stav zbog kog je, čak, i Holivud odbila i ostala u domovini. Nepravedno je što nas je prerano napustila - kažu mnogi.
Ova talentovana i neverovatno harizmatična dama i danas intrigira javnost, a o njenom liku i delu postoji još mnogo neispričanih prilča koje zaslužuju da se pretoče u film.
Iako je cela bivša Juga smatrala da je upravo Ena bila jedna od najlepših žena sa naših prostora, ona je o sebi imala potpuno drugačiju sliku.
-Ja nisam lepa. Ja imam čudno lice, ili bolje rečeno – ja imam jedno interesantno lice. Zanimljivo sve skupa, s izvesnim nepravilnostima, ali upotrebljivo u svakom slučaju. Često me pitaju koliko u likovima koje tumačim ima mene. Ima me, potpuno me ima. Ostaje tvoje telo, ruke, noge, glava - govorila je, ističući da se ne snalazi dobro u svetu poznatih:
- Za sebe mislim da sam jedan dobar, pošten čovek. Nisam zla, pokvarena, ne podmećem nikom nogu, ne uživam u tuđim neuspesima. Ne snalazim se najbolje u ovom svetu i ne uspevam da sledim sve “linije” koje ovaj posao zahteva, nameće. Po prirodi sam nezadovoljna, stalno nezadovoljna. San mi je da jednog dana napravim ulogu za koju će i dobri i zli priznati da je dobra. Najveća mi je želja da postanem dobra glumica, a za to treba puno rada ili puno sreće. Mene budućnost plaši. Ja ne znam šta me čeka, za godinu-dve… dosadašnji uspesi nisu garancija - rekla je Ena u intervjuu iz 1982. godine za "Yugopapir".
Na sceni je bila samouverena, odlučna, svoja, a u privatnom životu stidljiva i zatvorena. Samo pred majkom nije morala da se pretvara.
- Po prirodi sam neurotična, nesigurna, stalno o nečemu razmišljam, stalno s nekim problemima. Na izvestan način ja se plašim ljudi, i… a kad dođem kod majke, meni onda ne treba nikakvo pretvaranje ni laganje. Ne moram da se pravim da sam srećna i kad sam tužna. Kod mame sam ja – ja. Možda sam prerano (s 18 godina) uletela u svet odraslih, starijih, svet u kojem se vrti veliki novac, jer jedan film užasno puno košta, možda nedovoljno spremna, ili…
Uvek je bila zaljubljena i smatrala je da je najstrašniji osećaj ne voleti ili biti ravnodušan.
Sa druge strane, i nju su svi voleli, bila je seks simbol osamdesetih, a u životu je imala jedan jedini veliki strah - strah od vožnje automobilom i avionom. Kasnije su Enini prijatelji govorili da je ona predosećala svoju smrt.
Kako je zaista umrla Ena Begović?
Fatalna glumica poginula je 15 avgusta 2000. u saobraćajnoj nezgodi kod Brača, kada je imala samo 40 godina. Baš tog dana katolička crkva slavi Veliku Gospojinu.
Toliko se plašila vožnje da je zbog toga potražila i stručnu pomoć, a nakon nesreće u kojoj je sama učestvovala 1996, kada je jedan motociklista izgubio život, a njen prijatelj zadobio teške povrede, ta njena fobija dodatno se pogoršala. Krivac za taj udes bila je sama Ena, koja je tada osuđena na tri godine uslovne slobode, ali veća kazna bio joj je snažan psihički šok od kojeg se nikada nije potpuno oporavila.
U tom teškom periodu najveća podrška i oslonac bio joj je preduzetnik i inženjer elektrotehnike Josip Radeljak, kojeg je upoznala krajem osamdesetih - postao je i ostao njena najveća ljubav.
Radeljak se zbog Ene razveo od glumice Bebe Lončar sa kojom je već imao sina Lea. Tog kobnog dana baš on je bio za volanom automobila.
Ena i Josip zabavljali su se nekoliko godina, a kada je Ena ostala trudna, odlučili su da se venčaju. Svadba je upriličena u njihovom domu u Zagrebu, kada je glumica već bila pred porođaj. Ćerku Lanu rodila je dve nedelje nakon venčanja, a u majčinstvu uživala samo mesec i po dana.
Tog 15. avgusta Ena je sa Josipom, njegovim sinom Leom, svojom majkom Terezom i malenom ćerkicom Lanom iz vile u Supetru krenula u posetu prijatelju kompozitoru Stipici Kalogjeri. Niko nije slutio da je to bilo njeno zadnje putovanje.
U mestu Splitska, Leo Radeljak odlučio je da ocu prepusti vožnju džipa Grand Čiroki nakon što je zakačio kamen i razbio maglenku. Zaustavili su se na uzbrdici i obojica su izašla iz automobila koji je počeo nekontrolisano da klizi unazad, pa su iz automobila pokušale da izađu Ena i Tereza s Lanom. Terenac je završio u provaliji.
Tereza je zadobila višestruke povrede, a malena Lana završila je u bolnici. Josip Radeljak i njegov sin Leo nisu bili povređeni. Eni nije bilo spasa. Povrede su bile preteške i ubrzo je preminula.
Čitava bivša Jugoslavija zanemela je kada je obelodanjena tužna vest o odlasku jedne od najvećih glumica sa ovih prostora zauvek otišla.
Potom su usledili meseci, a zatim i godine istrage i sudske rasprave, kao i brojni novinski napisi o tome ko je kriv za nesreću i da li je u pitanju fabrička greška na automobilu. Suđenje je trajalo sve do 2007, kada je Leo Radeljak oslobođen krivice za ubistvo iz nehata, a presuda je glasila da je nesreću uzrokovao neispravan menjač na vozilu.
