Sejo Pitić je narodni pevač koji je poznat po svojim hitovima. Jedan od najpoznatijih je "Plava žena, topla zima".
Među pesmama koje do sada nisu bile izvođene, nalaze se “Kraj izvora”, “Kad Ali-beg mladi beg bijaše”, “Kolo igra na sred Sarajeva” – stara sarajevska pesma čiju sam muziku ja komponovao, “Salko se na put spremaše”, “Sinoć paša pašinicu kara”, “U Gradišci, na obali Save”, “Prosu mjesec sa Igmana zrake”, “Zove majka pašu Sokoliju”, “U Trebinju gradu”, “Patke male gdje ste zimovale”, “O, džamijo Karađozbegova”… – izjavljuje Sejo Pitić na početku razgovora za Faktor, dodajući da se velika zahvalnost duguje i Enveru Šadinliji.
Pitić je ovaj album predstavio publici tokom koncerta koji je bio deo Vogošćanskih dana kulture.
– Ceo koncert bio je posvećen ovom CD-u. Imali smo divne goste i atmosfera je bila izuzetna. Često se metaforično kaže "pre sam počeo pevati nego plakati ali nije to to. Moja majka je jako lepo pevala, ona je bila domaćica, otac je znao zapevati, kao i brat – kaže Sejo Pitić Svi smo voljeli muziku, a niko nije bio profesionalni muzičar.
Smatrao je da je talenat nasledio od svoje majke.
- Moja majka i otac Hane Korjenić opevane u pesmi “Kad sretneš Hanku”, Sabrija, su brat i sestra. Ima tu svega lepog povezanog. Moja majka je iz Čajniča i čuo sam, ne jednom, nego stotinu puta, priče kako bi obično u podne odlazila na Cicelj brdo iznad Čajniča i tamo bi zapevala, a ljudi bi izlazili napolje da je čuju i zatvarali bi dućane. Eto tako je lepo pevala – nastavlja Sejo Pitić.
Sejo Pitić - doajen sevdalinke, objavio je album kojim obeležava 60. godina umetničkog rada.
– I žao mi je i krivo. Ne znam šta je to. Festival Ilidža bio je stvarno priznat, ne samo u bivšoj Jugoslaviji već i šire. Jeste da nisu dolazili takmičari, ali su ljudi dolazili da gledaju i slušaju. To je jedna tradicija koja je, nažalost, ukinuta. Ako se tradicija može ukinuti, onda ovi koji ne znaju šta da rade više od sebe, ukinuli su i ovaj festival.
Kako kaže, uvek je stremljio ugodnom životu, a žene mu nisu bile prioritet. O Seji i mnogi njegovi kolege kažu kako je uvek bio i ostao boem.
– Normalno, bilo je žena, ali sam voleo uživati sa društvom i mojom rajom. Tri puta sam se ženio, a poslednju ženu sam imao kada je izašla “Topla zima, plava žena” 1980. godine. Posle toga se više nisam ženio. Takva je priroda posla, da se razumemo. Sa trećom suprugom sam se rastao samo zbog jedne stvari.
- Ona je mislila da ja lumpujem i ne znam šta, dok nismo jednom bili u Prištini na turneji koju je organizovao Komitet čiji tadašnji predsednik je bio Azem Vlasi. Pevali smo i posle smo otišli malo u bar, ja, Azem i načelnik policije iz Gnjilana. I ja joj kažem: “Mensura, zovu me ljudi”, a to je bilo posle završenog koncerta.
- Ona mene pita šta ću ja sa njima. Ne znam je li to bila ljubomora, šta je bilo. Nismo mogli i doviđenja. Tad sam napravio neviđenu scenu. Sećam se da sam šutnuo nogom tabure i onda povređen išao na posao da pevam. Nikada se posle nismo videli. Kada vidim sadašnju situaciju, i ne žalim previše što nemam decu – iskren je Sejo Pitić.
Sejo Pitić preminuo je proše godine u Sarajevu.
