Trajati, biti uvek sveža i zanimljiva, puna energije i kreativnosti, oduvek lepa i šik samo je mali broj epiteta vezanih za književnicu i novinarku Mirjanu Bobić Mojsilović. Uskoro će nas obradovati novim romanom, a u međuvremenu legendarna spisateljica sadi voćke na selu i putuje po Srbiji sa svojom emisijom.
Autorska emisija "Srećna Srbija" već je postala brend. Obilazeći i pričajući o divnim mestima u našoj zemlji, kupili ste kuću u selu Mramorak, u Banatu. Stvarno, pojam ste žene iz grada, pa šta ćete da radite na svom malom seoskom imanju?
- Na seoskom imanju gajila sam letos paradajz i peršun, i uživala. Zanimljivo je da na selu nemate vremena da sedite. Kosim travu, a to je ujedno i savršena mentalna i fizička gimnastika, posadila sam voćke, upoznajem ljude, kuvam i pišem. Napravila sam malu oazu izvan grada i imam gde da pobegnem. A maštoviti ljudi mogu da naprave sve. Dakle, ne planiram da živim od poljoprivrede, ali bar mogu svoju salatu, luk i voćke da jedem. Tamo me je takođe vodila ideja o slobodi. O maloj slobodi i opiranju matriksu.
Vaša kreativna manufaktura radi punom parom. Završavate novi roman koji čekamo sa nestrpljenjem. Šta u ovom trenutku možete da kažete o budućoj knjizi, inspiraciji, ideji, vrsti ljubavi...?
- Moj novi roman je priča o usamljenosti, o usamljenosti savremenog čoveka odvojenog od svoje suštine, o ljudima koji su poput nas i koji su izgubljeni u matriksu jurnjave za uspehom, za slavom, koji su samleveni u mreži savremene površnosti i nedostatka pravog kontakta sa drugima. Robovi su svog egoizma, društvenih mreža, svojih poroka i samozaljubljenosti. Pa ipak, tako malo je potrebno da se trgnu. Svakom je danas potrebna jedna dobra rečenica.
Koliko se razlikuje, a koliko je sličan ostalim romanima?
- Potpuno je drugačiji, a ja se trudim da moji romani ne liče jedan na drugi, ni po odabiru teme ni po kompoziciji, ni po stilu, a ipak ono što ih sve povezuje jeste savremenost. Moji likovi su ljudi kakve poznajemo ili kakvi smo sami.
Ova i prošla godina bile su sjajne za vas. Svake nedelje na društvenim mrežama čitamo kolumnu "To sam ja", u kojoj se bavite uglavnom stranputicama novog, besnog doba u kome živimo. Postoji li neka tema koja vas uvek motiviše da pišete i kažete gde smo i šta smo?
- Ja sam veliki antiglobalista, mnogo sam vremena provela proučavajući matriks u kome se nalazi zapadna civilizacija. Biti antiglobalista znači biti slobodan čovek, to takođe znači i pokušaj da se održi zdrav razum i moralni zakon koji je u našem DNK. U stvari, slobodan čovek je čovek koji neprestano uči i koji je spreman da ponovo uči.
Koliko ste zadovoljni televizijskom serijom "Azbuka našeg života" na kanalu Superstar? Uradili ste je na osnovu svoja dva romana i da li je postojala šansa da je gledamo i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama?
- Pa ta serija je bila i na TV Prva, i bila je toliko uspešna, moderna, fantastično napravljena. Moram da kažem da ja nisam pisala scenario, nego da je po mojim romanima "Azbuka mog života" i "Muška azbuka" Jelena Bajić Jočić, koja je kreator i reditelj serije, to napravila i da je to bio zaista ozbiljan kreativan zadatak. Snima se nova sezona "Azbuke", i evo, da se pohvalim, u novu sezonu ulazi i moj roman "Tvoj anđeo čuvar". "Kontrast studios" kupili su prava i za njega i ubacili ga u novu sezonu.
Ovu godinu sigurno ćete ipak pamtiti po udaji svoje ćerke jedinice Mile. Ona je uspešna žena, zet takođe. Znamo da ste srećni, a postoji li neka čežnja za godinama kada je Mila bila mala i kada ste vas dve vodile svoje bitke da život jednog dana bude okej?
- Najvažnije je da su nam deca srećna. Ne žudim za prošlošću, ali je se sećam sa osmehom i malom melanholijom. Upravo neki teški i smešni trenuci u kojima smo bili slabi i nesavršeni napravili su nas.
Mnogo radite, mnogo se krećete, a opet stignete da ostanete lepi i u formi. Hvala majci prirodi, ali koliko vremena i truda potrošite da izgledate dobro?
- Mnogo radim, a sve ostalo iz oblasti ženske nege radim kad stignem. Ne opterećujem se suviše tim i nemam vremena za to. Ponekad nemam vremena ni da telefoniram. Suviše truda oko lepog izgleda u stvari nekako poružnjuje ženu. Ako se taj trud mnogo vidi, žena gubi od svoje prirodne lepote. Hodam, imam dobre misli, vodim računa šta jedem i imam dobre pomade.
Vaš vedar pogled na svet, ohrabrivanje i motivacione poruke ljudima - prvenstveno ženama - da dignu glavu, ne obaziru se na životnu mašinu koja melje, zaštitni su znak mnogih razgovora u kojima učestvujete. Gde žene manje uspešne od vas mogu da nađu oslonac? Ne samo da prežive, već da žive?
- U kreativnosti! To je jedini način da se preživi i da se dobro živi. Kreativnost je i kuvanje, i prepravljanje garderobe, i sređivanje kuće. Najgora stvar je prepustiti se daljinskom upravljaču.
Ako vas uhvate crne misli i budete malo u daunu, da li vam je dovoljna radna terapija ili imate još neki mehanizam da odbranite svoje ženske i ljudske vrednosti i spasite dan?
- Otkrila sam da mi je hodanje najbolja terapija. Kad osetim da mi se linija usana spustila nadole, da mi kreću misli o besmislu svega pod kapom nebeskom, o starenju, smrti, nepravdi i mračnoj budućnosti koja čeka čovečanstvo, ja uzmem moju kucu, izađem napolje i šetam, šetam, odem do kineske radnje i kupim šnalu ili sijalicu, i vratim se u boljem stanju.
Da li vam je, posle više decenija udovištva, potreban muškarac da živite sa njim? Koliko su ljubav ili iskrena veza bitni za vas, a koliko nebitni?
- Ljubav i iskrena veza veoma su važni. Moram da kažem da su najsrećniji oni ljudi kojima je dato da sa voljenom osobom rastu i da sa njom provedu ceo život. To je blagoslov. Lepo je zaljubljivati se u ideju o ljubavi, ali mislim da, ako nema suštinskog prijateljstva između dvoje ljudi, nema ni prave ljubavi. Nije neophodan niko, ali je ipak divno ako je tu.
NE PROPUSTITE
