Amanda je danju računovođa, ali noću povremeno radi kao buruleskna plesačica što je pokret koji sve više jača u SAD i koji je spoj intelekta i tela, kažu izvođači.
"Skidanje pred ljudima dalo mi je samopouzdanje koje nisam imala", rekla je AFP-u 28-godišnja Amanda pre nastupa u "Crnoj mački" dvorani u Vašingtonu u kojoj se povremeno održavaju buruleske.
"Moja porodica apsolutno nije OK sa time. Moji roditelji su republikanci i ljudi prilično zatvorenog uma", dodala je ona.
Na sceni, Amanda je svetlosnim godinama udaljena od malog južnjačkog grada gde živi. Kao Eli Kvin, ona na scenu stiže u haljini koja naglašava njene obline i sa plavom perikom. Cilj njenog performansa nije samo puki striptiz. Dok se Eli Kvin skida uz zvuke loše muzike, na njenim leđima se pomalja poruka: "Jedna veličina ne odgovara svima". Bacivši periku na pod ona ponovo postaje Amanda, žena koja nosi naočare i koja se, ako je suditi po poruci na njenim leđima, žestoko protivi standardima lepote koje nameće modna industrija.
Po završetu izvođenja Eli Kvin ipak nije potpuno naga. U buruleski, umetnici pokrivaju bradavice kićankama i nose tange, a za mnoge izvođače ovo je samo hobi a ne i pravi posao.
"Interna šala je da za razliku od burulesknog umetnika, striptizete zapravo zarađuju dovoljno za stanarinu", kaže Danijela čije je umetničko ime Žiži Halidej. Kabaretski aspekt buruleske je na prvom mestu, kažu i izvođači i producenti i naglašavaju da golotinja nije cilj.
Od početaka, burleska je bila zamišljena kao parodija - pozorišni deo striptiza. A to je i dalje, kaže Melina Afzal koja producira burleskne predstave u Vašingtonu. Humor i provokacija su ključni, kaže ona.
"Ljudi u Americi nisu navikli na golotinju ali ih ona intrigira. Žele da je vide ali ne znaju šta da rade sa njom. Za nas je ona moć", kaže Aša poznata i kao Čeroki Rouz. Krijući se iza perja dok se skida na sceni, njen nastup podseća na Džozefinu Bejker, pevačicu-igračicu-glumicu koja je 1920-ih u Parizu bila zvezda zahvaljujući svom erotskom plesu.
Burleska je svoj vrhunac imala na početku 20. veka, preživela je prohibiciju i u modu je ušla 1960-ih. Novi život udahnuli su joj filmovi "Mulen Ruž" iz 2001. i "Burleska" sa Šer i Kristinom Agilerom iz 2010.
Samo u Vašingtonu postoji desetak mesta gde se izvode burleske.
Naišli smo na problem prezasićenosti na istočnoj obali - previše predstava, previše producenata", kaže Afzal. Burleska popularnost duguje osećaju "bezbednog i seksi", kaže ona. "Burleska ne osuđuje". U "Crnoj mački" publika se smeši i zviždi u znak podrške čim grudnjak padne na pod. Klarka koji je u klub došao sa partnerkom Šeril kaže da nije tu samo da bi gledao plesačice kako se skidaju. "Ja sam Kanađanin i znam da Ameri ne skidaju" svu odeću, našalio se on. "To je umetnost", dodala je Šeril uz smeh.
